среда, 2. септембар 2015.

Одговор

Одговори су обично у нама,
Ми усред светла, около тама
Питања, цео свет,
Од вајкада, од сумарака до свитања.
Ред одговора,
Ред питања.
Помало писања,
Помало ћутања.
Помало ја, помало ви.
Наше душе и наши сни.
Одговори су у нама,

И сво добро света и сва тама.

Доротеа

Поново плеше пред мојим очима,
Игра свим својим срцем,
Заносно,
Све ово ћу сањати ноћима.

Њен глас ми одјекује ушима,
Смех, речи,
Не знам има ли краја
Њеном смеху и мојој срећи.

Гутам је очима, волим је
Волим је вечерас, сад.

И волећу је ноћима.

Одлази

Не, сузе не рони,
Не, осмех ми не дај.
Ја сам самога дна, дно.
Самога краја, крај.
Пусти нек потонем.
Не дај ми руку.
Осмехом среће, улепшај ми муку.
Остави ме на губилишту.
Нађи нову луку,
Брод креће, среће.
Чека те у пристаништу.

Бојице

Од овог парчета мога неба
Нећу више ништа.
Шта још може,
Сањалици да треба.
Бојице ће ми већ неко посудити
Да ишарам своје хоризонте,
Да процветају крошње.
Нацртати осмех себи,
Што да не.
Како се нисам сетио тога пре.
И мали путић, вијугави
Право до ње.
Да, од данас цртам,
Туђим бојицама.
Себи свe.

Fleka od vina

Za čašom, časa.
Bliži se flaša.
Vina crnoga reka.
Bol svuda po meni, neka.
Na bolu, od vina ne ostaje fleka.

SIVA

Boja je siva, pomalo kriva.
Što još u srcu mome, si živa.
Ta siva, što bol zakiva.
Ta siva, za sve je kriva.
I bol je siv.
I ti si kriva.
Što takva siva u meni je živa.