Од овог
парчета мога неба
Нећу више
ништа.
Шта још
може,
Сањалици
да треба.
Бојице ће
ми већ неко посудити
Да ишарам
своје хоризонте,
Да
процветају крошње.
Нацртати
осмех себи,
Што да
не.
Како се
нисам сетио тога пре.
И мали
путић, вијугави
Право до
ње.
Да, од данас цртам,
Туђим
бојицама.
Себи свe.
Нема коментара:
Постави коментар